Lični pečat

Svakako da nemam ništa protiv skupocenih poklona. Naravno, da ne bih imala ništa protiv da mi neko pokloni skupoceni parfem, još ako zna koji mi se sviđa... pa, super! Kao što znam da ni nekom muškarcu ne bi smetalo da mu kao poklon neko da skupoceni sat. Međutim, ipak mislim da su takvi pokloni samo specijalne povode i da su tad primereni, a ne kao vid ulepšavanja svakodnevnice. Uz to, skupoceni poklon je i znak ljubavi prema toj osobi. Može nekom ovo zvučati čudno, ali niko ne baca pare za bezveze. Dok, kada nekog volimo spremni smo za tu osobu da izdvojimo dobru količinu novca.
Ali i kada kupujemo skup poklon, i ukoliko on nije potrošnog materijala, kao na primer sat, lepo bi bilo kada bismo ostavili neki lični pečat. Kada bismo, na primer, na pozadini sata ugravirali neku porukicu, celokupni utisak bio bi bolji. Kao nepotrošan, bio bi još i jedinstven. Lepa uspomena...
Ako se već ne odlučite ili je nemoguće graviranje ili je poklon potrošan, kratkotrajan, možete uvek napisati neku lepu čestitku ili, možda, i neku pesmicu, ukoliko ste talentovani, ili neko pismo, jer poklon kada se “potroši” kao uspomena ostaje ta čestitka, pesmica, pismo... Nemojte se odlučivati za one već ispisane čestitke, jer to nema nikakvog smisla. To je poput onih porukica , koje je neko sastavio, pa one kruže i ima ih svako. Vi ste tu porukicu dobili od nekog, pa prosledili nekom trećem i tako u krug. Mnogo je bolje sastaviti i dve svoje rečenice, makar meni mnogo više znači i mogu da vidim iskrenost kada mi neko napiše nešto “iz svoje glave” neko kada mi uz poklon da ispisanu, od strane drugog, čestitku. Tada makar možete pomisliti da se neko potrudio, da to zaista misli, da je verovatno iskreno napisala osoba koja vam je dala čestitku, a već ispisana čestitka... Po mom mišljenju, trebalo bi da uvek uz poklon napišete nešto, možda će nekom više značiti to nego sam poklon, a skupa je najbolja kombinacija.